Mnogo je onih koji ne mogu da zamisle jutro bez razbuđivanja koje ima puža doza kafe, a većina ljudi se i ne zaustavi na toj prvoj jutarnjoj, već i tokom dana nastavlja da ispija šolju za šoljom. Uživamo tako, bezbrižno, u mirisu i aromi, kafa nas rasani, oraspoloži… Kad nam neko i skrene pažnju da bi možda trebalo malo da smanjimo ugođaj, pozovemo se na naučne studije koje ukazuju da kafa ima i pozitivan uticaj na zdravlje. Šta je od svega toga istina, i da li je kafa ako ne “zdrava”, ono bar “bezazlena”, pitali smo primarijusa dr Petra Borovića.
“Ljudi koji uživaju u kafi, zapravo uživaju u kofeinu, koji je otrovna biljna baza i svrstava se u droge. Koliko je kofein štetan i nekoristan, jasno je kad uzmete u obzir da je na skali ‘težine’ odvikavanja na petom mestu, posle heroina, nikotina, kokaina i alkohola”, objašnjava dr Borović.
“Kao da to samo po sebi nije dovoljno, štetnost kafe pojačava se termičkom obradom. Kafa je svetlozelene boje, ali posle prženja na temperaturi višoj od 280 stepeni, kidaju se ugljenične veze u strukturi zrna, kafa pocrni, stvaraju se kancerogena jedinjenja”, kaže dr Borović, podsećajući da je kafa jedina namirnica za koju nam je “normalno” da je u ishrani koristimo ugljenisanu.
Kad dobijete osteoporozu, zahvalite se kafi
Kofein u organizmu ostaje između 68 i 72 sata, a on onemogućava korišćenje kalcijuma i magnezijuma iz hrane. “Kosti se stalno obnavljaju jer imaju dve vrste ćelija, jedne razgrađuju, a druge formiraju nove strukture koštanog tkiva. Tako se kosti neprekidno prilagođavaju opterećenju i naporima. Pošto kafa blokira preuzimanje kalcijuma iz namirnica, nove strukture koje se stvaraju su lošeg kvaliteta i gustina kostiju opada. Žene to osete tek kad uđu u menopauzu, pošto se tada i fiziološki gubi kalcijum, a ako su rezerve već male, stvar je još gora. Tako i kafa doprinosti statistici koja kaže da danas svaka treća žena i svaki sedmi muškarac imaju osteoporozu.”
Da li je onda kafa bez kofeina manje zlo, bar za one koji ne mogu da je se odreknu?
“U zrnima kafe, pored kofeina, nalazi se više od 800 isparljivih sastojaka, to je prvo. A drugo, kafa bez kofeina ne postoji. Moguće je samo smanjiti udeo kofeina u kafi… Ali, da bi se smanjio sadržaj kofeina, kafa se obrađuje na različite načine. Jedna od metoda je da se, recimo, zrno uroni u kiselinu. Time se smanjuje procenat kofeina, ali time kafa postaje kisela i mnogo češće izaziva gastritis”, priča dr Borović, vedro nam i ubedljivo ubijajući poslednju nadu…
“Kafa je, dakle, sama po sebi otrov koji ljudi dobrovoljno unose. Ali, ona i pojačava žudnju za drugim otrovima, što dokazuje ponašanje pušača. Je l’ vi poznajete pušača koji ne pije kafu, i koji uz kafu neće zapaliti ne jednu, nego vrlo često i dve cigarete, jer jedno bez drugog ne ide?”
Istini za volju, ne možemo da se setimo nikoga ko generalno puši, a ne zapali uz kafu… Evo, pokušaćemo da izvučemo poslednjeg “keca iz rukava”… Prva jutarnja šolja kafe nas razbudi i popravlja nam raspoloženje?
Dr Borović nas uz osmeh oslobađa i te poslednje iluzije:
“Kofein posle prvog gutljaja, kao i sve ostale droge, stiže do glavnog centra za zadovoljstvo u mozgu u roku od nekoliko sekundi, i podiže nivo beta endorfina, prirodnog opijata, hormona koji izaziva osećaj prijatnosti. Istovremeno,doza kafe utiče i na nadbubrežne žlezde koje pojačano luče hormone stresa. Zbog endorfina, organizam nema načina da oseti da je u krvotok upravo grunuo hormon stresa, ali se zbog tog prikrivenog stresa razbuđuje, i mi imamo utisak da smo odjednom bolje raspoloženi, budni i puni energije.”
“Bezbedna” doza kafe
Istraživanja sprovedena na Univerzitetu Kolumbija kažu da štetni efekti počinju da se javljaju ako se dnevno unese više od 20 miligrama kofeina. A jedna šoljica ima između 80 i 120 miligrama, u zavisnosti od vrste kafe, pa vi vidite…
Kad popijemo kafu, dakle, mi postignemo ono što smo želeli, ali po cenu nepotrebnog stresa kojem smo izložili organizam.
“Kafa negativno deluje i na srce, jer kad popijemo šoljicu, srčani ritam ostaje poremećen naredna tri sata. To stanje u kojem se srce nalazi posle konzumiranja kafe je stanje do kojeg nikad ne dolazi prirodno. Izazivaju ga isključivo kafa i cigarete, koje istovremeno stimulišu simpatička i parasimpatička vlakna, naređujući srcu da ‘krene’ i ‘stane’ u isto vreme. Tako se srce posle kafe satima nalazi u stanju napetosti koju ne može da reši”, objašnjava dr Borović.
Ovde mi je već malčice presela kafa koju pijem tokom ovog razgovora, a izgleda da se to na meni i primećuje.Dr Borović nastavlja izlaganje sam, pošto je ispravno procenio da ja radije ne bih “kopala” dalje. Dobro raspoložen, kaže da je kafa neprijatelj lepote:
Jedino gore od kafe je – doza kafe s mlekom
“Dodavanje mleka u kafu je velika greška. Kazein, protein iz mleka, i kofein stvaraju spoj koji organizam ne može da razgradi. Zato oni koji piju kafu s mlekom češće imaju tegobe sa varenjem, nadutost… Ova doza je potpuno suvišn ai bolje je piti kafu bez mleka”
“Produkti prženja kafe su među krivcima za displazije (promene) u tkivu dojki. Oblik i čvrstina dojki zavise od elastičnih vlakana kože, za koje je kafa pogubna. Istovremeno, kafa je snažan diuretik, pa isušuje kožu što dovodi do ranije pojave bora. Osim toga, od kafe vam i zubi požute.”
Sad već ne mogu da se oduprem razmišljanju o tome koliko je dobro što nisam i cigaretu zapalila, kad sam već neoprezno odlučila da pijem kafu tokom ovog razgovora.
Ako posle ovoga zauvek odustanem od kafe, šta da radim sutra ujutru, kad se probudim?
“Jednako brzo i efikasno kao doza jake kafa, ali bez svih ovih negativnih posledica, probudiće vas sveže ceđen sok od voća bogatog vitaminom C, dakle, ceđeni limun, pomorandža, kivi, jagoda, malina, ribizla… Nije loše ni uzeti čašu limunade sa medom, a dobar izbor je i šolja tople čokolade”, savetuje dr Borović.
Izvor:Mondo
