Ako vas ujede krpelj, znaćete da je zaražen po crvenom krugu koji se javi oko mesta ujeda od tri do mesec dana kasnije. Ipak, da ne čekate predugo, odnesite ga na analizu da znate jesu li vam potrebni antibiotici. Nažalost, trećina krpelja su prenosioci bolesti.
Sa dolaskom prvih toplih dana pojavili su se i krpelji, čiji ubod na koži može da prođe bez posledica, ali može i da prenese lajmsku bolest. Koliko je krpelja u Srbiji zaraženo i koliko njih su potencijalni prenosioci lajmske bolesti ne postoje precizni podaci, ali istraživanja rađena za Beograd pokazala su da je jedna trećina krpelja zarazna, odnosno da mogu da prenesu tu bolest.
Ako je krpelj zaražen, najpre se javlja bubuljica oko koje se pojavljuje crvenilo u koncentričnim krugovima. Do toga može doći tri dana posle uboda, ali i do 32 dana. Sledeću grupu simptoma čine svrab, žarenje, uvećane i bolne limfne žlezde, povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima… Ako se bolest ne leči, može doći i do promena na nervnom sistemu, otoka na zglobovima, poremećaja ritma srca, što u nekim slučajevima može da prouzrokuje trajnu invalidnost.
Šta je potrebno znati?
- Izbegavajte predele za koje znate da su zaraženi krpeljima
- Nosite odeću koja pokriva ruke i noge
- Ako duže boravite u prirodi na svakih par sati pregledajte telo
- Na kožu nanosite sredstva koja odbijaju insekte (repelente)
- Po povratku detaljno pregledajte odeću i telo (naročito teme, predeo iza uha, vrat, pazuh stomak, prepone, zadnju stranu kolena)
Šta ne smete da radite ako vas ujede krpelj?
Ne vadite krpelja sami
Ne premezujte krpelja alkoholom, petrolejom, etrom, uljem niti drugim sredstvima
Obratite se obavezno lekaru radi stručnog uklanjanja krpelja
U narednih mesec dana pratite da li dolazi do pojave crvenila na koži koje se širi ili do pojave opštih simptoma (povišena telesna temperatura, umor, iscrpljenost, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima). U ovim slučajevima se obavezno javiti lekaru.
U laboratorijskim uslovima je moguće proveriti da li je krpelj zaražen ili ne.
Zaraznost ove godine od 15 do 35 %
Na sajtu VMA stoji da rezultati ispitivanja aktivnosti krpelja ukazuju da brojnost i pojavljivanje ovog insekta u prirodi variraju u zavisnosti od klimatsko-meteoroloških uslova, dok je utvrđena zaraženost krpelja na ispitivanim lokalitetima u Beogradu ove godine od 15 do 35 odsto.
U RFZO navode da u slučaju ujeda krpelja osiguranik odlazi u Dom zdravlja gde lekar obavi radi i uklanjanje krpelja.
– Zdravstveni radnik koji je diplomirao na Medicinskom fakultetu je predstavnik struke i odlučuje, a ne RFZO, da li je potrebno da se uklonjeni krpelj pošalje na analizu. U slučaju da donese odluku o testiranju krpelja, doktor izdaje uput s kojim osiguranik odnosi krpelja u državnu ustanovu – Gradski zavod za javno zdravlje, gde se testiranje krpelja obavlja o trošku RFZO.
Izvor: Zdravaiprava