Praznici su prošli, a vi ste i ovog puta većinu neradnih dana proveli radno – kupujući poklone u zadnji čas, pored šporeta, raspremajući kuću pre gostiju i posle gostiju… Prvog radnog dana probudili ste se umorni i nervozni zbog obaveza koje vas čekaju, sa željom da uopšte ne izlazite iz kreveta. Istina, svima se dešava da se ponekad ovako osećaju, ali ako bezvoljnost i umor traju duže vreme, verovatno je u pitanju sindrom modernog doba – burnout ili „sagorevanje”.
Po klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije, u pitanju je hronični stres u vezi s poslom koji se ne tretira na odgovarajući način. Nezavisno od posla kojim se neko bavi, bilo da je direktor koji provodi 12 sati u kancelariji ili neko ko se bavi samo domaćinstvom, suština je u osećaju mentalne, emocionalne i fizičke iscrpljenosti koji je prouzrokovan dugotrajnim, intenzivnim stresom. Statistika govori da češće pogađa žene, na čijim je leđima višestruki teret. Tu su i neplaćeni kućni poslovi, kao i briga o deci i starijim članovima familije. I taman kad pomisle da su pronašle idealnu multitasking formulu za uspešno žongliranje svim obavezama, može im se desiti da „pregore”.
Kako prepoznati simptome?
Sagorevanje se ne dešava iznenada, ono se polako prikrada, što ga čini mnogo težim za prepoznavanje. Ipak, naše telo nam šalje određene signale kao upozorenje. Najčešći fizički simptomi su problemi sa spavanjem i hronični umor, a javljaju se i problemi sa imunitetom, glavobolje, bolovi u mišićima, kao i oslabljen apetit ili traženje utehe u hrani. Na emotivnom planu, karakterističan je osećaj preplavljenosti aktivnostima, obavezama, što je praćeno i osećajem besmisla. Dolazi do pada produktivnosti kako na poslu tako i u privatnom životu.
Moguće je da se osećate bespomoćno, bezvoljno i potpuno iscrpljeno jer burnout zaista crpi energiju. Za razliku od umora koji nestaje nakon adekvatnog odmora, kod sindroma izgaranja to nije slučaj. Može se desiti da vikend ili praznike provedete u krevetu, a prvog radnog dana se opet osećate bespomoćno i ne vidite perspektivu da će se bilo šta promeniti na bolje.
Šta možete da preduzmete?
Najveća greška je kriviti sebe da niste dovoljno snažni i efikasni u ispunjavanju onoga što se od vas očekuje, jer su uzroci na drugoj strani: nerazumni rokovi, previše obaveza, loš menadžment, slaba komunikacija i podrška. Ako prepoznate simptome kojim vam telo jasno poručuje „ovako više ne može“, vreme je da preispitate ciljeve i razvijete sledeće navike koje će vaš život učiniti kvalitetnijim.
Pronađite vreme za sebe: „Bukirajte“ vreme u rasporedu za ono što vama prija, baš kao što biste to učinili za bilo koju drugu obavezu. Popijte na miru šoljicu omiljene kafe, pročitajte nešto što vam prija, slušajte muziku, vežbajte.
Delegirajte zadatke i postavite granice: Shvatite da ne možete sve sami. Delegirajte zadatke kad god je to moguće i postavite jasne granice kako biste zaštitili svoje lično vreme.
Uspostavite sistem podrške: Okružite se mrežom prijatelja, porodice ili kolega koji vas razumeju i podržavaju. Podelite s njima osećanja i brige.
Razvijajte zdrave navike: Vodite računa o ishrani i bavite se redovno fizičkim aktivnostima. Ne odričite se slobodnih dana, vikenda, ni godišnjeg odmora.
Preispitajte vrednosti i ciljeve: Nemojte definisati sebe kroz posao i ne vrednujte se kroz novac i uspeh. Razmislite kako možete popraviti situaciju na poslu ili pronaći drugo mesto koje više odgovara vašim potrebama.
Na kraju, imajte na umu da oporavak traje i zato dajte sebi vremena. Ukoliko se pored svega što ste preduzeli i dalje bude osećali kao hrčak u točku koji nikako ne stiže do cilja, ne oklevajte da potražite psihološku podršku. Osluškujte svoje telo čak i ako radite posao koji volite, jer burnout može biti intenzivniji kod takvih osoba. Možda zaboravite na vreme dok radite nešto u čemu uživate, ali nemojte dozvoliti da „pregorite“.
Izvor: Zdravaiprava
