Promena klime je u tesnoj vezi sa otpadom. Skoro dve trećine ljudi u Srbiji (73 odsto) odlaže otpad na nesanitarne deponije, a sa deponija u atmosferu odlazi čak 27 odsto od ukupnih emisija metana, gasa koji je 21 put moćniji od ugljen dioksida kada su u pitanju klimatske promene, stoga je plan da do 2029. godine svi građani Srbije odlažu otpad na sanitarne deponije, i da stopa reciklaže dostigne 50 odsto od ukupnog stanovništva do 2035. godine.
U Srbiji se godišnje ukupno proizvede oko 2,4 miliona tona otpada, a divljih deponija ima više od 3.500 na teritoriji cele države. I dok sanitarne deponije imaju sistem sakupljanja deponijskog gasa, kod divljih metan odlazi u atmosferu i ima veliki uticaj na klimatske promene.
„Vlada Srbije sada radi na konkretnim koracima vezanim za reformu upravljanja otpadom. Na primer, to se između ostalog odnosi i na izradu investicionih planova koji bi kombinovali međunarodne i nacionalne fondove u infrastrukturu koja će podržavati svaku opštinu i grad u zemlji. Novi standardi u uslugama vezanim za oblast otpada i vode će doprineti borbi protiv klimatskih promena, poboljšanju ljudskog zdravlja i boljeg kvaliteta života za građane Srbije“, izjavio je Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine Srbije prilikom otvaranja Klimatskog sela.
Kada je unapređenje životne sredine u pitanju, Kraljevina Švedska je jedan od najvećih bilateralnih donatora, usmeravajući podršku ka nacionalnom i lokalnom nivou, dok EU omogućava velike investicije u nekoliko sektora.
„Srbija i Švedska, su između ostalog, radile na projektima koji se tiču otpada u Pančevu, Čačku i Arilju. Trenutno, u okviru projekta EISP2 u saradnji sa EU se radi na uvođenju primarne separacije otpada u 17 opština kako bi unapredili upravljanje otpadom tokom naredne 2 godine i pomaže se Ministarstvo zaštite životne sredine u nizu projekata“, izjavio je Ula Andešon, načelnik odeljenja razvojne saradnje Švedske Ambasade.
Srbija i Švedska imaju zajednički projekat koji podržava pripremu politike i investicija i koji može da pomogne procesu pridruživanja EU u sektoru životne sredine, fokusirajući se na poglavlje 27 zakonodavstva EU jer je upravljanje otpadom važna oblast poglavlja 27.
Šta svaki građanin može da uradi kako bi doprineo zaštiti životne sredine i ljudskog zdravlja? Svako od nas može početi da reciklira, kompostira ukoliko ima baštu, koristi reciklažna dvorišta i smanji količinu otpada koju stvara. U šatoru „A“ Klimatskog sela prikazano je kako treba da se spreči, reciklira i tretira otpad u Srbiji sada, tako i u budućnosti.
Izvor: Zdravaiprava
