Visok krvni pritisak ima svaki peti, a u Srbiji svaki drugi stanovnik. Ovo oboljenje, koja se nekada smatralo bolešću starih, danas je sve prisutnija u drugoj i trećoj deceniji života. Osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i tihim ubicom. Neke osobe imaju nespecifične simptome, žale se na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima. To je razlog zašto ova bolest dugo ostaje skrivena ili se otkrije slučajnim merenjem, najčešće posle komplikacija.
Visok krvni pritisak oštećuje mnoge organe, najčešće krvne sudove, zbog čega dolazi do oštećenja srčanog mišića. Upravo zbog brojnih komplikacija, koje nastaju zbog visokog krvnog pritiska, na ovogodišnjem Kongresu hipertenzije, koji se održava u Beogradu, u fokusu će biti prevencija i lečenje obolelih, značaj multidisciplinarnog pristupa u lečenju i mnoge druge značajne teme. Posebna sesija biće posvećena stresu na poslu i kako on utiče na razvoj “radno zavisne hipertenzije”.
Više od 500 učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući i vodeće stručnjake za lečenje hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti iz Nemačke, Italije, Švajcarske, Španije, Grčke, Belgije, kao i iz zemalja regiona, Slovenije, Hrvatske, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine razmenjivaće iskustva i na jednom mestu govoriti o velikom problemu – povišenom krvnom pritisku.
Kardiolozi, endokrinolozi, nefrolozi, vaskularni hirurzi, psihijatri, neurolozi, specijalisti medicine rada, specijalisti higijene i ishrane zdravih i bolesnih, govoriće o značaju gojaznosti, soli, vode za piće, ulozi dijetoterapije, fizičkoj neaktivnosti i neadekvatnoj fizičkoj aktivnosti bez stručnog nadzora, primeni suplemenata u nastanku povišenog krvnog pritiska, sa posebnim osvrtom na ekonomski deo, odnosno koliko novca trošimo na lečenje ovih pacijenata.
Prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije ističe da je visok krvni pritisak uzrok šloga u 70 odsto slučajeva, a gotovo u 30 odsto uzrok otkazivanja bubrega.
– Ukoliko znamo da hipertenziju u Srbiji ima gotovo 50 odsto populacije možemo govoriti o pravoj epidemiji kardiovaskularnih bolesti. Zbog toga su ovakvi kongresi važni kako bi se učesnici upoznali sa preporukama o dijagnostici, terapiji artrijske hipertenzije i sprečavanju nastanka komplikacija, propisanim u poslednjim smernicama Evropskog udruženja za hipertenziju iz 2018. godine – istakla je prof. dr Stojanov.
Stres ima značajnu ulogu u nastanku psihijatrijskih i učestalih somatskih bolesti, a samim tim i na na povećanje krvnog pritiska. Efekti mentalnog stresa zavise od intereakcije tri faktora: prirode stresa, njegove percepcije od izložene osobe i individualne fiziološke osetljivosti. Ne sme se zaboraviti ni uloga faktora sredine na nastanak arterijske hipertenzije.
– Važan je uticaj i radne sredine. Tako na primer, na „radno zavisnu hipertenziju“ utiče smenski rad i stres na poslu. Kod svakog pacijeta sa hipertenzijom važna je i procena radne sposobnosti, jer arterijska hipertenzija može da bude uzrok invalidnosti, tačnije smanjenje radne sposobnosti. Na ovom kongresu prvi put razmotrićemo i postavljanje preporuka oko procene radne sposobnosti pacijenata za hipertenzijom, jer u dostupnoj literaturi nisu pronađene preporuke ni evropskog ni američkog udruženja za hipertenziju i kardiologiju – najavljuje prof. dr Stojanov.
Pored domaćih eksperata, na kongresu će učestovati i eksperti iz Evrope. Predsednik Evropskog Udruženja za hipertenziju Kreutz Reinhold sa Univerziteta u Berlinu, govoriće o povezanosti lekova za hipertenziju sa nastankom karcinoma i razjasniće mnoge zablude koje su do sada objavljivane, s obzirom na to da brojne analize nisu dale čvrstu povezanost između antihipertenzivnih lekova i karcinoma.
Doskorašnji predsednik Evropskog udruženja za hipertenziju Tsioufis Konstantinos sa Univerziteta u Atini, osvrnuće se na nove lekove protiv dijabetesa koji imaju i kardioprotektivni efekat, utiču na smanjenje vrednosti krvnog pritiska, telesne težine i samim tim smanjuju i nastanak srčane i bubrežne slabosti.
Sa Univerziteta u Barseloni, gost u Srbiji biće prof. dr Antonio Coca, koji će govoriti o uticaju arterijske hipertenzije na nastanak srčane slabosti, s obzirom na to da je 47 odsto srčane slabosti posledica povišenog krvnog pritiska.
O novim Evropskim preporukama i koliko one mogu da se primenjuju u svakodnevnom radu govoriće gosti sa Univerziteta iz Zagreba– prof. dr Bojan Jelaković, prof. dr Ratko Stevanović i dr Živka Dika.
Gianfranko Parati iz Milana, ekspert iz oblasti dijagnostike povišenog krvnog pritiska, govoriće o ulozi i značaju ambulatornog 24-ovnog monitoringa arterijskog krvnog pritiska, aparata koji pacijent nosi 24 sata i koji prati vrednosti pritiska tokom uobičajenih dnevnih i noćnih aktivnosti. Takođe, govoriće i o značaju 24-ovnog praćenja vrednosti perifernog, centralnog pritiska i parametara krutosti krvnog suda. Ti parametri utiču na smanjenje elastičnosti krvnog suda, zbog kojih se kod starijih osoba mere znatno više vrednosti pritiska.
Izvor:www.zdravaiprava.com
