Kinoa sadrži natprosečnu količinu proteina, i to je čini superhranom! Zašto je to tako pročitajte u veoma zanimljivom blogu o kinoi i ostalim vrhunskim žitaricama, objavljenom na sajtu Superfoods koji vam Zdrava i prava u celosti prenosi.
Ispričaću Vam o nečemu što mi je skoro privuklo pažnju. Bila je to reportaža na nekom od lokalnih vojvođanskih kanala o jednoj od krajnje uspešnih farmi svinja. Vlasnik je objašnjavao iz kog razloga su njegove svinje apsolutni pobednik kvaliteta. Naime, njegove životinje su toliko lepe, zdrave, idealno rumene boje kože, mesnog sadržaja od 67 odsto (normalno je 50 odsto)… Zbog toga je njihov plasman obezbeđen u toj meri, da se firme kao što su “Neoplanta” i druge, utrkuju koja će ih otkupiti i to po visokoj otkupnoj ceni.
Ključ uspeha je njihova ishrana, proteinski bogat kukuruz (12 odsto). On je dosta skuplji, teže ga je naći jer je kukuruzu prosek sadržaja proteina osam do devet odsto, sa kakvim je rezultat uzgoja svinja uobičajen. Primer je prilično tužan ali se nadam da ste razumeli suštinu priče.
To me je podsetilo na prodavačicu hrane za životinje, koja mi godinama preporučuje proteinski jaku hranu za mačku. Zahvaljujući njoj maca je sinula i neće više ni da proba manje kvalitetnu hranu, makar gladovala danima!
Zar mi nismo sisari, baš kao i navedene životinje? Zašto ne osetimo onda takve razlike? Zar zaista ne vidimo kada nam je mišićna masa, koža ili kosa kvalitetnija ili nemamo vremena to da primetimo? Toliko se trudim da objasnim ljudima zašto su određene pseudo-žitarice (heljda, amarant, kinoa ili kanjiva tj. bebi kinoa) ili semenke čie kvalitetnije ako sadrže natprosečnu količinu proteina. Vidite, to je slučaj sa žitaricama, što kod nas u Vojvodini i deca znaju. Vrhunske su i retke samo one sa visoko proteinskim sadržajem.
Da rezimiram, majstorsko umeće i idealni uslovi uzgoja poljoprivrednih kultura su presudni za njihov kvalitet koji je kod žitarica, pseudožitarica i raznih semenki usko određen sadržajem proteina u njima.
Dodao bih da nije samo količina proteina ta koja određuje kvalitet raznog zrna i semenki, nego i kvalitet samih proteina. Za razliku od žitarica, proteini iz kinoe, amaranta i čie sadrže sve esencijalne aminokiseline što je vrlo bitno po naše zdravlje, a ne sadrže gluten što je krajnje povoljno za ljudski organizam.
Peruanska ili andska kinoa je mnogo bogatija antioksidantima i drugim fitonutrijentima od bilo koje srodne namirnice. Svojim nutritivnim vrednostima može komotno da postidi sve ostale žitarice, posebno kada su u pitanju proteini, minerali i masti. Inke su je nazvale majkom svih žitarica, a UN je 2013. prozvao “hranom budućnosti”. Kinoa odgovornije može da zameni meso od soje ili bilo koje druge namirnice biljnog porekla.na ili pahuljica dnevno uz doručak, smuti, kašu, kao dodatak supama, jelima, salatama, poslasticama ili pecivima.
Pripremila: S. G.
