Zdrava ishrana važna za potomstvo

Iako će možda zvučati neverovatno, zdrava ishrana veoma je važna za vaše potomstvo! Naime, ishrana pruža veće šanse za uspeh budućim roditeljima. Od onoga čime se hrane u nedeljama i mesecima pre začeća, i te kako zavisi ishod trudnoće.

 

O svemu tome piše Denis Mortimor, nutricionista i autorka knjige “Ilustrovani vodič za lečenje hranom”.

Prema njenim rečima, za većinu parova karakterističan je nedovoljan unos proteina, amino-kiselina i esencijalnih masnih kiselina.

– Takođe, većina njih prekomerno unosi rafinisane ugljene hidrate, transmasne kiseline, aditive, pesticide i alergene, kao i alkohol, kofein i nikotin. A sve to loše utiče na plodnost- navodi Mortimorova.

S druge strane, uravnotežena ishrana, bogata hranljivim sastojcima koji deluju na reproduktivni sistem, može da pomogne u lečenju neplodnosti kod žena i muškaraca.

– Ukoliko budući roditelji u periodu neposredno pre začeća ne unose dovoljno nutrijenata, recimo folne kiseline, vitamina B kompleksa, vitamina C i cinka, veća je mogućnost nastanka genskog oštećenja. Prevelike količine vitamina A, s druge strane, mogu takođe da dovedu do nastanka urođenih poremećaja ploda- kaže ova nutricionistkinja.

Ukoliko je ishrana žene pre začeća bila loša, nivoi nutrijenata u njenom organizmu neće biti dovoljni za početni, pravilan razvoj ploda. Zato bi, kako savetuje Denis Mortimor, promene u načinu ishrane i životnim navikama, čiji je cilj da povećaju verovatnoću začeća, u idealnom slučaju trebalo započeti najmanje tri meseca pre planiranog začeća.

ŠTA ONA TREBA DA JEDE?

Jagnjetina – lako svarljivo, izvanredno meso za buduće majke. Odličan je izvor belančevina, bogato gvožđem i cinkom i izvor vitamina B12.

Jaja – to je hrana visokog nutritivnog nivoa i lako je svarljiva. Odličan su izvor proteina, vitamina i minerala. Zbog toga su važna ishrana budućih trudnica i majki.

Jogurt – bogat je kalcijumom koji je od suštinskog značaja za izgradnju kostiju, zuba, krvotoka, nervnog i mišićnog sistema. Ako ga buduća mama ne uzima dovoljno kroz hranu, plod će isisavati onaj koji je nataložen u njenim kostima.

Bundeva – sadrži vredne masnoće, belančevine i ugljene hidrate, a njene semenke imaju 20 puta veću kalorijsku vrednost od ploda.

Plava riba – osim što je odličan izvor kvalitetnih proteina, plava, morska riba obiluje omega-3 masnim kiselinama, važnim za zdravlje srca i mozga.

Lan – semenke lana su jedan od najefikasnijih i najbezbednijih prirodnih laksativa, pa se preporučuju svim trudnicama za prevenciju, ali i otklanjanje već postojeće opstipacije.

Susam – semenke susama zaslužuju titulu namirnice višestruko značajne za trudnoću i zato treba da budu neizostavna ishrana za žene. Izuzetno su bogate gvožđem i kalcijumom, mineralima koji se ističu kao veoma značajni u periodu graviditeta i dojenja.

ŠTA ON TREBA DA JEDE?

Paradajz – bogat likopenom, koji, kako se pokazalo, smanjuje rizik od raka prostate, a zdrava prostata pomaže stvaranju kvalitetne sperme.

Mleko ili jogurt – bogati su kalcijumom i kalijumom, koji snižavaju krvni pritisak i poboljšavaju cirkulaciju, koja je veoma značaja za povećanje plodnosti.

Mahunarke – pasulj, boranija i grašak pre svega utiču na smanjenje holesterola. Takođe, visok pritisak, koji u velikoj meri utiče na potenciju, snižava se za skoro 10 odsto ako redovno konzumirate samo pola šolje mahunarki dnevno.

Losos – sadrži omega-3 masne kiseline, koje pomažu u smanjenju nivoa lošeg holesterola. Ova riba dugoročno obezbeđuje potrebnu energiju i poboljšava kvalitet sperme, pa treba da bude uvrštena kao obavezna ishrana za muškarce.

Bobičasto voće – jagode, maline, borovnice i brusnica sadrže najveću moguću koncentraciju antioksidanata koji se mogu naći u namirnicama. A bobičasto voće sprečava i oštećenje arterija.

Ovas – vlakna koje sadrži ovas takođe snižavaju nivo lošeg holesterola.

Brazilski orah – sadrži vitamin E, najvažniji antioksidant za membrane spermatozioda, a ujedno bogat i selenom, ključnim za pravilnu formaciju spermatozoida.

Začini – beli luk, origano i cimet značajno utiču na potenciju i uglavnom se koriste kao začini raznih jela.

Autori: L. Bratun – S. Vidović