Sok u flaši, limenci ili tetrapaku? Čini se da vam je svejedno, birate po izgledu ili ceni. Ipak, sve ove kriterijume treba da zaboravite. Ambalaža je veoma važna iz zdravstvenih razloga kada kupujete namirnice.
Plastika je godinama unazad obeležila naše živote. U smislu da sada sve ređe u rafovima možemo naći namrinice koje su zapakovane u neku drugu ambalažu. Doduše, ne mogu ni sve kućne potrepštine biti spakovane u, kako kažu stručnjaci, najkvalitetniju drvenu ambalažu.
Ako krenete od suhomesnatih proizvoda, voda, sokova, paketa voća, shvatićete da najčešće posežemo za plastičnim pakovanjem.
Ljubiša Knežević, predsednik Društva dijetetičara-nutricionista Srbije, objašnjava za portal “Zdrava i prava” karakteristike svih pakovanja.
– Ambalaže namirnica spadaju u predmete opšte upotrebe i na njima mora biti utisnut znak proizvođača, a prema Pravilniku o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet, ovi predmeti ne smeju da budu izrađeni od materijala koji otpušta sastojke štetne za zdravlje ili nepovoljno utiče na senzorna, fizička, odnosno hemijska svojstva životnih namirnica. Pored navedenih uslova, ambalaže za čuvanje lako kvarljivih namirnica ne smeju biti od materijala koji je propustljiv i porozan i ne štiti od nepovoljnog spoljnog uticaja – objašnjava naš sagovornik.
ALUMINIJUM
U praksi proizvođači se opredeljuju za najekonomičniju varijantu. Istraživanja su pokazala i da su reciklirane ambalaže štetne, a među najgorima su one za brzu dostavu hrane. Takođe, treba biti oprezan i sa flaširanom vodom. Najbolje je bočice baciti odmah posle ispijanja vode ili soka, jer one nisu pogodne za višekratnu upotrebu.
– Aluminijumska folija ne propušte svetlost, pa je pogodna za pakovanje namirnica osetljivih na svetlost, koje treba zaštiti od fotohemijskih reakcija. Vrlo dobro reflektuje svetlosne zrake, što usporava zagrevanje proizvoda izloženih direktnim uticajem sunčevih zraka. Međutim, neka istraživanja ukazuju na migraciju aluminijuma u namirnice koje se direktno oblažu i koje se duže čuvaju, naročito kisele namirnice. Ovo važi i za pripremanje namirnica u alu foliji. Na primer, pečenje ribe marinirane limunom. Zato alu-folije ne treba koristiti za direktno oblaganje namirnica – savetuje Knežević.
STAKLO
Staklena ambalaža je izrađena od homogene staklene mase i najotpornija je na dejstvo kiselih i baznih sastojaka namirnica. Ona štiti robu od vlage. Da bi se sprečilo dejstvo svetlosti, odnosno fotohemijske reakcije u proizvodu, staklena ambalaža treba da je tamne boje – tamnozelena ili braon.
PLASTIKA
Proizvođači plastičnih masa i ambalaža treba da obezbede da njihovi proizvodi budu u saglasnosti s propisima Evropske komisije i zakonom Evropske komisije o materijalima i proizvodima u kontaktu sa hranom.
– Ti materijali i proizvodi bi se tada mogli koristiti samo za one tipove hrane i pri onim uslovima koji su na njima naznačeni. Polimerna jedinjenja se teško rastvaraju ili su potpuno nerastvorljiva, pa nisu sama po sebi toksična, ali su toksični produkti njihove razgradnje, kao i aditivi i boje. Plastične mase mogu da sadrže i teške metale. Svi aditivi i kontaminenti mogu, pod određenim uslovima, da “pređu” u namirnice i tada mogu biti štetni po zdravlje. Ambalaža od polimernih materijala, plastičnih masa, ima prednost u odnosu na ostale materijale, pošto je laka, hemijski postojana, nelomljiva i jeftina. Njena zdravstvena ispravnost definisana je pravilnikom, izborom sirovina i tehnološkog postupka proizvodnje. Ne sme da sadži bilo kakve štetne sastojke koji bi mogli da ugroze zdravlje ljudi. Mora da zadovolji i ekološku funkciju u cilju zaštite životne sredine, što danas predstavlja veliki problem. Polimerni materijali koji se najčešće koriste za izradu ambalaže su: polietilen visoke gustine (HDPE), polietilen niske gustine (LDPE), polipropilen (PP), polistiren (PS), polivinil-hlorid (PVC) – objašnjava Knežević.
AMBALAŽA I PRAVILNIK
Kao ambalažni materijali koriste se i beli lim (za izradu limenki), aluminijumske folije, plastične mase, tekstil, papir, celofan, staklo, drvo. Ambalaža koja dolazi u neposredan dodir s namirnicama mora da bude izrađena od materijala koji ne utiče nepovoljno na senzorna, hemijska ili fizička svojstva samih namirnica i ne sme sadržati niti otpuštati materije koje mogu da budu štetne za zdravlje.
Materijal koji je upotrebljen za lemljenje ambalaže, a dolazi u neposredan kontakt sa namirnicama, kao i zaštitini lak na ambalaži takođe moraju da budu u skladu sa pravilnikom. Zaštitni lak ne sme da utiče na povećanje koncentracije teških metala u namirnicama, niti da otpušta druge materije koje ulaze u sastav laka. Boje koje se koriste za bojenje površina koje dolaze u neposredan kontakt s namirnicama, ne smeju prelaziti u namirnice, niti smeju sadržati arsen, olovo, kadmijum, živu, barijum, hrom, antimon, selen i druge sastojke u količinama većim od propisanih Pravilnikom.
Za izradu limenki uglavnom se koristi beli lim. To je čelični lim s malim sadržajem ugljenika, sa obe strane prevučen tankim slojem kalaja. Jedan od osnovnih parametara kvaliteta limenke jeste i količina nanosa kalaja. Zbog poboljšanja otpornosti prema koroziji beli lim namenjen ambalažiranju namirnica obavezno se legira lakom koji mora biti otporan na temperature sterilizacije i temperaturne promene. Laku se obavezno dodaje cink-oksid koji sprečava nepoželjnu promenu boje proizvoda, odnosno potamnjivanje.
PAŽLJIVO SA PLASTIKOM
Na dnu svake plastične ambalaže potražite trougao sa brojem u sredini. On govori od koje je plastike ambalaža izrađena. Nisu sve vrste plastike jednako preporučljive za ljudsku upotrebu i jednako štetne.
PET ( često i PETE ) – polietilen teraftalat. Boce izrađene od ove plastike namenjene su jednokratnoj upotrebi. Po nekim istraživanjima, postoji mogućnost da ispuštaju teški metal antimon i hemijsku tvar EPA, koja ometa delovanje hormona.
HDP ( nekad i HDPE ) – polietilen visoke gustine. Radi se o “dobroj” plastici, za koju postoji najmanja verovatnoća ispuštanja hemikalija u vodu.
PVC ( nekad i 3V ) – polivinil hlorid. Ova plastika ispušta dve otrovne hemikalije, a obe ometaju delovanje hormona u ljudskom telu. Uprkos tome, to je još uvek najčešće upotrebljavana plastika za boce.
LDPE – polietilen male gustine. Plastika koja ne ispušta hemikalije u vodu. Uprkos tome, ne koristi se za izradu plastičnih boca, nego uglavnom za izradu plastičnih vrećica za namirnice.
PP –polipropilen. Još jedna od “dobrih“ plastika, obično je bele boje ili je poluprozirna. Koristi se za boce u koje se pakuju sirupi, ili čašice za jogurt.
PS – polistiren. Plastika koja se najčešće koristi za jednokratne čašice za kafu ili u ambalaži brze prehrane. Ova plastika ispušta stiren, jedinjenje koje je po nekim istraživanjima pokazalo da utiče na pojavu raka i drugih oboljenja.
PC ( ili bez oznake ) – To je najlošija plastika za prehrambene proizvode, jer izlučuje hemikaliju BPA. Nažalost, koristi se u bočicama za bebe, sportskim bocama i posudama za spremanje hrane.
Izvor: Zdravaiprava
