Iako se svi mi rado prisećamo vremena kada su mama i tata radili, a mi bili sami kod kuće dok oni ne dođu s posla, danas se dosta toga promenilo. Mnogo češće se postavlja pitanje kada bi dete smelo da ostane samo kod kuće i koliko dugo. Ne postoji univerzalno vreme koje bi važilo za svu decu i određivalo njihovu spremnost da ostanu prvi put sama kod kuće. U pitanju su velike individualne razlike, a idealno vreme zavisi od spremnosti deteta.
Ipak, većina roditelja je prisiljena da zbog poslovnih obaveza već oko pete godine povremeno ostavlja decu samu. Iako je ovo prerano i nije preporučljivo, ukoliko se pridržavate principa postepenosti, obavite odgovarajuće pripreme s detetom, a vaše zadržavanje van kuće nije dugo… i u ovom uzrastu se može povremeno, na kraće intervale, praktikovati.
Vežbajući decu da ostaju sama u kući – u početku po nekoliko minuta, a kasnije sve duže, vi vežbate njihovu samostalnost. Osećanje da ste im poverili odgovornost boravka bez vašeg prisustva utiče na porast samopouzdanja i praktičnog snalaženja. Kao što je važno da naučite decu da se samostalno igraju, samostalno vezuju pertle, samostalno peru ruke… za njihovo samopouzdanje, formiranje pravilne slike o sebi, osećanje sigurnosti – važno je i da ostaju sama u kući. Ipak, još je važnije da ne poranite s ovakvim zahtevima.
Naime, deca predškolskog uzrasta nisu sposobna da budu sama, odnosno nije sigurno da će biti bezbedna bez nadzora. Dete može da ostaje samo oko desete godine, ali tek na nekoliko sati.
Smatra se da u ovom uzrastu može da se snađe i pravilno reaguje u hitnim situacijama. S druge strane, ukoliko niste pritisnuti sopstvenim poslovnim obavezama, 12. godina je krajnje vreme kada je za dete (a ne za vas) važno da počne povremeno da ostaje samo u kući. Jer, ukoliko i posle 12. godine dete ne iskusi da je za pojedine situacije samo odgovorno, ili se ne oseća dovoljno samostalno, može odrasti u nesigurnu i zbunjenu osobu, zavisnu od svoje okoline.
Šta je važno da dete zna?
• koga treba da pozove u slučaju opasnosti,
• da ume preko telefona precizno i tačno da objasni ili izgovori svoju adresu,
• da nikog ne pušta u kuću bez vašeg dopuštenja,
• da nepoznatima koji zvone na vrata ne treba da otkriva da je samo kod kuće,
• kako treba da postupa u slučaju požara,
• da može slobodno da vam se obrati kad god ga nešto uplaši ili se oseća neprijatno.
Postepenost je važna
Priprema deteta da ostaje u kući bez vašeg nadzora treba da počne nekoliko nedelja pre nego što zaista odete. U predškolskom uzrastu, dete poznaje samo “sada” i “ovde”, pa mu se vaših deset minuta mogu činiti veoma dugim. U početku, vaši izlasci van kuće neka budu samo po nekoliko minuta – do prodavnice, ili do nekog drugog mesta za koje dete zna da se nalazi veoma blizu kuće. Ipak, vreme koje deca provode sama ne bi trebalo da bude svakodnevno i predugo.
Na taj način nećete imati kontrolu nad time šta deca rade i čime se bave, a vreme da izgradite međusobno kvalitetan odnos – biće osetno smanjeno. Suzdržite svoj strah. Pokušajte da svoje strahove držite pod kontrolom, ne dozvolite da ih dete primeti. Vaše emotivno stanje će se preslikati na njega, pa će i ono dete koje je bilo spremno da ostane samo u kući prvi put, sada pokazivati otpor i strah.
Kao i odrasla osoba, tako se i uplašeno dete ponaša manje racionalno nego kada nema emociju straha, a vama je važno da se dete, kada ostane samo u kući, ponaša upravo tako – racionalno.
Kada procenite da je dete dovoljno veliko da ostane samo kod kuće, bitno je ispitati situaciju. Pitajte dete sledećih nekoliko pitanja, da biste se uverili može li i da li sme da ostane samo kod kuće:
1. Kako bi reagovao da neko pozvoni na vrata?
2. Šta bi učinio da uoči poplavu ili požar?
3. Da li bi li otkrio nepoznatim osobama na telefon da je sam kod kuće?
4. Kome sme da otvari vrata?
5. Kada vas treba odmah pozvati?
6. Šta će raditi dok se roditelji ne vrate?
Pozdrav pre odlaska
Obavezno se javite pre izlaska. Ako mislite da se dete igra i da neće primetiti da ste vi na samo par minuta otišli do prodavnice – rizikujete mnogo. Ukoliko primeti da vas nema, osetiće se prevareno, nesigurno, uplašeno.
Ovu traumu će dugo pamtiti, a može se dogoditi i iznenadna potpuna vezanost za vas. Zato, ma koliko dete bilo zaigrano u svojoj sobi, uvek mu jasno i glasno recite gde idete i kada ćete se vratiti (na primer: “Idem do prodavnice, vraćam se za nekoliko minuta”).
Predlozi za zabavu
Omogućite detetu da se zabavi bez vas tako što ćete mu pripremiti omiljene crtane filmove, ili igre u kojima uživa. Takođe, podsetite ga čime se sve može igrati i kako se sve zabaviti dok se vi ne vratite. Možete mu dati predlog i za male zadatke, posebno ukoliko u tim aktivnostima ono uživa (da vam nešto nacrta, na primer).
Pravila sigurnosti
Ukoliko vaše dete poznaje osnovna pravila sigurnosti, sigurno će se osećati bolje kada ostane samo, ali ćete i vi imati više poverenja da će sve biti u redu dok se ne vratite. To ne znači da treba da računate da će dete umeti da se snađe u slučaju svih neprijatnih, nepredviđenih situacija, već da ste ispunili sve uslove da njegov boravak bez vašeg nadzora bude bezbedan.
Izvor:B92
