Najnovija studija utvrdila je da mentalno odrastanje zapravo počinje oko 25. godine života. Tako naučnici demantuju ono u šta se odavno veruje, a to je da sazrevanje i odrastanje počinje sa punoletstvom.
– Adolescenti žive za senzaciju i avanturu, a značajne promene u njihovoj glavi se dešavaju kada se osamostaljuju i počinju da žive van roditeljskog doma- tvrdi Beatriz Luna, psihijatar medicinske škole iz Pitsburga.
Ranije, to mentalno sazrevanje se dešavalo oko 15. godine, ali po najnovijoj studiji, klinci sazrevaju značajno kasnije.
Ključni dokaz za ovu teoriju je u delu mozga koji se zove striatum i koji ima veze sa hiper-aktivnošću, odnosno sa “nagradom” kao stimulacijom za određene postupke. Ovaj deo mozga je vrlo aktivan do sredine dvadesetih godina.
Profesorka Luna kaže da delovanje ovog dela mozga usporava potrebu čoveka za stabilnim poslom i osnivanjem porodice, koje uglavnom karakterišu zrele ljude. Po njenim rečima, to se danas dešava kada čovek napuni 25 godina.
– Postoje dve tačke gledišta na rezultate ove studije. Ja sam pozitivna osoba i smatram da je bolje da se što duže mentalno pripremaš za ono što te kasnije čeka u životu- kaže Beatriz Luna.
KAKO ODRASTAJU DEČACI, A KAKO DEVOJČICE?
Fizički rast
Mimo velikih skokova u rastu u doba novorođenčadi i adolescencije, dečaci i devojčice rastu u visinu i težinu otprilike istim stabilnim tempom.
Sazrevanje
Neke devojčice počinju da pokazuju prve promene da ulaze u pubertet, promenom grudi u pupoljke a i zatim pubičnom maljavosti oko 8 godine.
Ove promene se obično odvijaju u uzrastu između 8. i 12. godine. One prethodite razvoju i rastu dojki, a što prethodi pojavi menstruacije. Većina devojaka dobije svoju prvu menstruaciju unutar pet godina od razvoja dojki (ili pre 16. godine).
Mali broj devojčica počinje da sazreva već u 7. godini, što je situacija poznata kao rani pubertet. Kod dečaka retkost je da se prve promena puberteta (proširenje testisa, a zatim rast penisa i stidnih dlaka) dogoditi pre 9. godine.
Motoričke sposobnosti
Dečaci imaju tendenciju da razvijaju malo brže krupne motoričke sposobnosti (trčanje, skakanje, balansiranje), a devojčice fine motoričke sposobnosti (držanje olovke, pisanje) usavršavaju ranije. To se može da postavi devojčice sa prednošću u školi, jer to zahteva puno sedenja i pisanja.
Verbalne veštine
Devojčice su bolje u čitanju neverbalnih znakova kao što su ton glasa i izraz lica, što ih takođe čini veštijim u komunikaciji, jer mogu da brže spoje osećanja i reči.
Pripremila: Mariota Vlaisvaljević
