Vežbajte, ali u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama. Naime, iako su međunarodne preporuke za fizičku aktivnost umerenog do jakog intenziteta 150 minuta, kritički osvrt na literaturu koja se time bavi pokazuje da će i duplo manje rada u teretani imati prednosti po zdravlje, pišu stručnjaci u časopisu Canadian Journal of Cardiology. Oni pozivaju kreatore preporuka za fizičku aktivnost i vežbanje da ažuriraju preporuke.
Fizička neaktivnost je četvrti po redu vodeći rizik od smrtnosti na globalnom nivou i uzrok je oko 3,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje, kažu podaci Svetske zdravstvene organizacije.
Redovna fizička aktivnost se smatra uspešnom primarnom i sekundarnom preventivnom strategijom.
Dokazi ukazuju na smanjenje rizika za najmanje 20-30 odsto kod više od 25 hroničnih zdravstvenih stanja i prerane smrtnosti. Međutim, obim i intenzitet preporučenog vežbanja je i dalje predmet žestoke rasprave.
– Jedan od najvećih mitova koji se vezuju za promociju fizičke aktivnosti, nauka o vežbanju i medicine vežbanja jeste verovanje da treba da odvojite najmanje 150 minuta nedeljno za fizičku aktivnost umerenog do jakog intenziteta da biste ostvarili prednosti po zdravlje- objašnjavaju dr Darren E.R. Warburton i dr Shannon S. Bredin iz Laboratorije za kardiovaskularnu fiziologiju i rehabilitaciju Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru u Kanadi.
Međutim, obilje dokaza jednostavno ne podržava ovu tvrdnju.
– Izražene prednosti po zdravlje su uočene kod osoba koje žive sa invaliditetom ili hroničnom bolešću kod kojih je obim aktivnosti daleko ispod granice od 150 minuta nedeljno. Nažalost, ova proizvoljna granica se suviše često svrstava među preporuke za osobe koje žive sa invaliditetom ili hroničnom bolešću- dodaju oni.
Dr Vorbarton i dr Brejdin, koji su bili zaduženi za sistematičan pregled Kanadskih smernica za fizičku aktivnost za 2011. godinu za odrasle i starije odrasle osobe, kažu da preporuka od najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog do jakog intenziteta nedeljno u Kanadi potiče od greške u prevodu prilikom objavljivanja ovih preporuka.
Na primer, pojavili su se promotivni materijali koji eksplicitno navode da osobe “moraju” da ostvare 150 minuta nedeljno da bi osetile prednosti po zdravlje, kao i druge poruke koje navode na zaključak da prednosti po zdravlje ne mogu da se ostvare pri manjem obimu aktivnosti.
Nakon sistematičnog proučavanja najnovijih studija, autori u ovom članku preporučuju sledeće:
- politika zaštite javnog zdravlja treba da snizi granicu učešća u fizičkoj aktivnosti tako da svako može da uživa prednosti fizičke aktivnosti
- promocija fizičke aktivnosti treba da bude deo integrisanog pristupa unapređenju obrasca zdravog načina života
- treba posebno istaći nezavisne rizike po zdravlje od sedentarnog načina života
- pacijentima treba da se prepisuje individualan obim koji je u skladu sa njihovim jedinstvenim karakteristikama i potrebama.
Takođe treba istaći da postoje povezani dokazi da sedenje predstavlja rizik po zdravlje, čak i za osobe koje su fizički aktivne.
U svom komentaru na ovaj članak, dr James A. Stone, klinički profesor medicine i kardiolog-konsultant na Univerzitetu u Kalgariju, postavlja pitanje da li ove preporuke potiču iz kliničke prakse usled manjka jasno povezanih naučnih dokaza visokog kvaliteta.
– Da li su se činjenice zaista promenile? Tvrdnju da manji obim fizičke aktivnosti i vežbanja ipak može da donese značajne prednosti po zdravlje treba ispitati i uvrstiti u smernice iz kliničke prakse zasnovane na dokazima. Došlo je vreme da se ažurira poruka vezana za fizičku aktivnost i vežbanje- kaže dr Stoun.
Pripremila: Mariota Vlaisavljević
