Pčela je već milenijumima mnogo više od običnog insekta. Ona je čuvar života na Zemlji, tiha i marljiva, a ujedno i prirodni farmaceut. Osim što nas hrani medom i polenom, danas se sve više otkriva njena neverovatna moć da leči. O tome najbolje svedoči apiterapija tradicionalna veština korišćenja pčelinjih proizvoda za očuvanje zdravlja i ublažavanje raznih tegoba, koja poslednjih godina doživljava pravi preporod širom sveta.
Priznati apiterapeut Mićun Šestović već godinama primenjuje inhalacione tretmane apitrepije u specijalnim pčelinjim komorama iz košnica smeštenih na Zlatiboru, u kompleksu „Vila Natural Wood“.
Apiterapija izgleda tako što osoba sedi ili leži u drvenoj prostoriji povezanoj s košnicom, udišući vazduh bogat propolisom, mednom i voskovom parom, eteričnim uljima, enzimima i feromonima – svime što pčele prirodno stvaraju.
„Apiterapija traje oko 20 minuta i veoma je umirujuća. Preporučujemo je ujutru i uveče, najbolje posle kratke šetnje kada su pluća otvorena. U tome posebno pomaže ruža vetrova na Zlatiboru, koji je odavno poznat i kao vazdušna banja“, kaže Šestović.
Apiterapija u ovakvom ambijentu posebno je korisna kod astme, bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), sinusitisa, ali i kod alergijskog rinitisa i osetljive sluzokože nosa i grla.
Apiterapija se, trenutno, kod nas vodi kao preventivna ili komplementarna metoda, ali sama terapija i pčelinji proizvodi i njihovi potencijali sve više zaokupljaju pažnju stručnjaka. Propolis, matični mleč, polen, med i pčelinji otrov obiluju bioaktivnim supstancama koje mogu imati imunomodulatorno, antiinflamatorno i antimikrobno dejstvo. Predkliničke studije pokazuju da CAPE (fenetil ester cimetne kiseline) iz propolisa usporava ili zaustavlja umnožavanje kancerogenih ćelija raka dojke, prostate, debelog creva i mozga, te im se pridodaje i antikancerogeno dejstvo.
„Pčelinji proizvodi sve češće se koriste u integrativnoj medicini, posebno kao podrška osobama s autoimunim bolestima“, objašnjava Šestović.
Med i propolis pokazali su se korisnim u smanjenju mukozitisa i infekcija kod pacijenata koji su na hemoterapiji, dok matični mleč i propolis mogu pomoći u „smirivanju“ preterano aktivnog imunog sistema kod lupusa, reumatoidnog artritisa i Hashimoto tireoiditisa.
Zanimljiva je i apitoksin terapija, posebno razvijena u Južnoj Koreji, Kini i Rusiji, gde se pčelinji otrov koristi za ublažavanje simptoma multiple skleroze i različitih reumatskih bolesti.
Iako apiterapija zvuči kao drevna veština, kojom bi se mogao baviti svako ko poseduje košnice, put do zvanja apiterapeuta u Srbiji strogo je definisan. Udruženje Api-Beo, akreditovano od Zdravstvenog saveta Srbije, organizuje obuke koje kombinuju teoriju i praksu, a završavaju se seminarskim radom i odbranom pred komisijom na Poljoprivrednom fakultetu. Stečeno znanje se potom stalno unapređuje kroz seminare i radionice.
Zaštitimo pčele – čuvamo i svoje zdravlje.
Na kraju, Šestović ističe da se apiterapija ne može odvojiti od pitanja očuvanja pčela i prirode. Klimatske promene, zagađenje i prekomerna upotreba pesticida ozbiljno ugrožavaju opstanak pčelinjih zajednica, a time i dostupnost kvalitetnih pčelinjih proizvoda.
„Ako želimo da apiterapija ostane dragocena dopuna našem zdravlju, moramo prvo sačuvati pčele i njihovo prirodno stanište“, poručuje on. Apiterapija nas podseća na jednostavnu, ali često zaboravljenu istinu: naše zdravlje neraskidivo je povezano sa zdravljem prirode.